Многи родитељи деце из дијаспоре препознају ситуацију да дете разуме српски, али га не говори.
Ви детету поставите питање на српском:
„Хоћеш ли воду?“
„Шта си радио данас?“
„Где ти је јакна?“
Дете вас потпуно разуме, али одговори на језику средине:
“Yes, I want water.”
“I played with my friends.”
“I don’t know.”
И онда се родитељ запита:
Ако ме разуме, зашто не одговара на српском?
Да ли смо закаснили?
Да ли дете одбија српски?
Да ли треба да га исправљам сваки пут?
Добра вест је: ако дете разуме српски, то значи да већ има важну основу. Разумевање језика је први велики корак. Говор често долази касније, али му је потребна подршка, рутина и сигурно окружење.
Зашто дете разуме српски, али не говори?
Деца из дијаспоре често имају такозвани „пасивни српски“. То значи да разумеју много више него што активно користе.
То се дешава из више разлога.
Прво, језик средине је често доминантан. Дете га користи у вртићу, школи, са другарима, у игри, на телевизији и у свакодневном окружењу. Српски је углавном везан за кућу, родитеље, баку, деку или родбину.
Друго, детету је лакше да одговори на језику који свакодневно користи. Чак и када разуме српски, можда му је потребно више времена да пронађе праве речи.
Треће, нека деца се плаше да не погреше. Ако нису сигурна како се нешто каже, радије ће одговорити на језику који им је сигурнији.
Зато је важно да ову ситуацију не посматрамо као непослушност или одбијање српског језика. Често је то само знак да дете још нема довољно самопоуздања да говори.
1. Немојте одмах исправљати сваку грешку
Родитељи често из најбоље намере кажу:
„Не каже се тако.“
„Реци то на српском.“
„Зашто ми стално одговараш на енглеском?“
„Знаш ти то, хајде понови.“
Али ако дете стално осећа притисак, може почети да доживљава српски као нешто тешко, напорно или непријатно.
Уместо тога, боље је користити благо моделовање.
На пример, дете каже:
“I want juice.”
Родитељ може да одговори:
„Хоћеш сок? Изволи сок.“
Без критике, без прекидања, без објашњавања. Дете чује правилан облик на српском, а комуникација се наставља природно.
Ако дете каже:
“I played with cars.”
Ви можете рећи:
„Играо си се аутићима? Баш лепо! Који аутић си возио?“
Тако дете добија српски модел, али се не осећа као да је погрешило. Овде прочитајте како да избегнете уобичајене грешке које родитељи праве када желе да дете научи српски језик.
2. Користите кратке и једноставне реченице
Ако дете разуме српски, али не говори, немојте одмах очекивати дуге одговоре.
Уместо питања:
„Шта сте све данас радили у вртићу и са ким си се играо?“
Боље је питати:
„Јеси ли се играо?“
„Са ким?“
„Лего или аутићи?“
„Да ли је било лепо?“
Кратка питања дају детету већу шансу да одговори на српском.
На почетку је сасвим довољно да дете каже једну реч:
„Да.“
„Не.“
„Вода.“
„Бака.“
„Ауто.“
„Хоћу.“
То није мало. То је почетак активног говора.
3. Понудите избор на српском
Један од најлакших начина да дете проговори јесте да му понудите избор.
Уместо:
„Шта хоћеш да једеш?“
Реците:
„Хоћеш јабуку или банану?“
„Хоћеш воду или сок?“
„Хоћеш црвену мајицу или плаву?“
„Хоћеш да читамо причу или да цртамо?“
Дете тада не мора само да смисли реченицу. Оно само бира једну од понуђених речи.
Ако одговори на енглеском или немачком, ви опет можете благо поновити на српском:
„Банану? Може, ево банана.“
4. Направите мале породичне рутине на српском
Српски не мора да се вежба само кроз час или радни лист. Најбоље је када постане део свакодневног живота.
Можете увести мале рутине:
- јутарњи поздрав на српском,
- три српске речи током доручка,
- кратко питање пред спавање,
- једна песмица у колима,
- једна прича недељно,
- видео-позив са баком или деком,
- именовање ствари док кувате, шетате или се играте.
- На пример:
„Добро јутро!“
„Шта обуваш?“
„Где је јакна?“
„Хајде да бројимо степенице.“
„Које је боје ауто?“
„Лаку ноћ.“
Важно је да српски буде присутан често, али без притиска.
Боље је 5 минута сваки дан него један сат једном месечно.
5. Похвалите сваки покушај
Када дете каже нешто на српском, чак и ако је то само једна реч, похвалите га.
Не мора похвала бити претерана. Довољно је:
„Браво, рекла си то на српском!“
„Одлично си се сетио!“
„Баш лепо кажеш.“
„Разумела сам те.“
Деца воле осећај успеха. Ако српски повежу са похвалом, блискошћу и лепим тренуцима, већа је шанса да ће га користити.
6. Не претварајте српски у тест
Понекад родитељи, из бриге, почну стално да проверавају дете:
„Како се каже ово?“
„Реци баки како се каже пас.“
„Ајде преведи.“
„Шта значи ова реч?“
Таква питања могу бити корисна понекад, али ако их има превише, дете може имати осећај да је стално на испиту.
Уместо тестирања, користите српски кроз игру.
На пример:
„Хајде да нађемо три ствари које су црвене.“
„Хајде да нахранимо меду.“
„Медо је гладан. Шта ће да једе?“
„Ауто иде брзо! Где иде ауто?“
„Лутка спава. Кажи јој: лаку ноћ.“
Игра је природнији пут до говора него стално испитивање.
7. Укључите баку, деку и породицу
За децу из дијаспоре српски често има највише смисла када је повезан са људима које воле.
Ако дете зна да му српски помаже да разговара са баком, деком, тетком, ујаком или рођацима, језик добија емотивну вредност.
Можете увести једноставне задатке:
„Данас ћемо баки рећи једну реченицу на српском.“
„Хајде да деки пошаљемо гласовну поруку.“
„Кажи: Бако, волим те.“
„Питај тетку: Како си?“
Не мора бити савршено. Важно је да дете осети да српски служи за повезивање.
Када је време за додатну подршку?
Ако дете разуме српски, али не говори, то не значи да нешто није у реду. Али додатна подршка може много помоћи ако родитељ жели да дете постепено почне активно да користи језик.
Часови српског могу помоћи јер дете добија:
- редовну рутину,
- наставника који га охрабрује,
- прилику да говори без притиска,
- теме прилагођене узрасту,
- игре и задатке на српском,
- контакт са другом децом која такође уче српски.
- Посебно су корисни часови који нису засновани само на граматици, него на разговору, игри, причама, песмама и свакодневним ситуацијама.
Најважније: дете није закаснило
Ако ваше дете разуме српски, већ сте много постигли.
То значи да је српски присутан. Дете га чује, препознаје и повезује са породицом. Следећи корак је да га постепено, без притиска, почне и користити.
Немојте очекивати да се промена догоди преко ноћи. Некој деци је потребно више времена, више понављања и више сигурности.
Али уз стрпљење, рутину и позитивно окружење, пасивно разумевање може постепено постати активан говор.
Српски језик не мора бити још једна обавеза. Може бити део игре, породице, приче, песме и свакодневних малих тренутака.
А баш из тих малих тренутака дете најчешће и проговори.
Ако ваше дете разуме српски, али ретко одговара на српском, нисте сами. У Азбуци радимо управо са децом из дијаспоре и помажемо им да кроз игру, разговор и пажљиво вођене активности стекну сигурност да користе српски језик.
Можете заказати бесплатан пробни час и заједно ћемо проценити који би приступ највише одговарао вашем детету.