Родитељство у дијаспори доноси посебне изазове. Сви желимо да наша деца буду поносна на своје корене и да течно говоре српски, али често не знамо који је најбољи пут до тога. Можда сте се и ви запитали “како дете да научи српски” и гуглате “српски за децу у иностранству” у потрази за саветима. Разумемо да вам је стало, зато у Азбуци онлајн школи српског језика за децу из дијаспоре, делимо пет најчешћих несвесних грешака које се јављају у овом процесу. Нисмо ту да осуђујемо већ нам је циљ да вас подржимо и усмеримо како бисте избегли замке и убрзали језички развој детета.
Грешка 1: Недоследно коришћење српског језика
Многи родитељи мисле да стално говоре српски, а заправо често несвесно прелазе на језик средине. Често почнете реченицу на српском, па од средине наставите на енглеском или локалном језику кад зафали реч, мислећи „само да олакшам“. Међутим, управо та недоследност меша језике и отежава детету да ухвати ритам српског. Стручњаци саветују да се у почетку приближно 70% времена комуницира на српском како би дете заиста уронело у језик . Што више мешамо језике, дете ће чешће користити језик окружења, а не српски. Неке савете које нам стручњаци дају односе се на константност. Када причате са дететом, будите свесни сваког тренутка, чак и кад брзински кувате ручак. Поставите правило „само српски код куће“ или користите наједноставнију методу (један родитељ – један језик) како би дете схватило да је српски константа. Понекад се чини тешко држати правило целог дане, али доследност на крају доноси резултате.
Грешка 2: Очекивање да дете научи српски ,,успут”
Једна од честих грешака коју родитељи у дијаспори праве, и то с најбољом намером, јесте уверење да ће дете „успут“ научити српски – слушајући разговоре у кући, телефоном с бабом и дедом, или током лета у Србији. Верујемо да ће се једноставно „упити“ језик, јер га дете чује у позадини. Међутим, реалност показује да пасивна изложеност није довољна. Деца заиста могу разликовати српски од језика окружења, али то не значи да ће почети да га користе ако их не подстичемо свесно и доследно. Често родитељи примете да дете, иако све разуме, никада не одговара на српском. „Чује кад га зовем, али ми не одговара на српском ,“ кажу. Разлог је једноставан: дете нема потребу да говори на српском ако све иде лакше на енглеском на пример. Када не инсистирамо, већ чекамо да дете само почне, оно често остане само на разумевању без активне употребе језика. То можете променити. Пружите детету више прилика и простора да говори српски. Нека то буде услов за добијање пажње или испуњење захтева. Ако тражи чашу воде уместо да одмах дате чашу, подсетите га: „А како то кажемо на српском?“ Охрабрите га да покуша, чак и ако не изговори савршено. Организујте игру у којој се разговара само на српском – глумите продавца и купца, правите пикник у дворишту, или идите у „српску авантуру“. Деца воле рутине, а овакви ритуали могу им помоћи да схвате да српски није само језик који „слушају кад мама прича с баком и деком“, већ средство комуникације које и они могу користити, и то са поносом.
Грешка 3: Поређење детета са вршњацима у Србији
Родитељи често очекују да њихово дете у иностранству учи исто тако брзо и беспрекорно као деца у Србији. Често чујемо коментаре: „Тамо сам у вртићу већ говорио читаве реченице са 3 године, а моје дете сада једва слаже две речи!“ Такво поређење је неосновано и погрешно јер деца у дијаспори уче српски у другачијем окружењу и другачијим темпом. Стално указивање на то да “није као код друге деце” може пољуљати дететово самопоуздање. Стално поређење са другом децом полако руши самопоуздање. Дете може почети да верује да није довољно добро и да постане мање мотивисано да користи језик . Уместо тога, важно је ценити сваку победу: први изговорен слог, прву изговорену реченицу, први дијалог. Запамтите да дете у иностранству учи другачије. Фокусирајте се на напредак који оно заиста постиже – колико речи изговара, колико разуме, уместо да упоређујете с вршњацима које можда виђате само на фотографијама. Често дајте комплименте и награде за напредак јер тим подстицањем градите љубав према језику и храброст детета. У разговору избегавајте фразе попут „Зашто не можеш као твој брат из Србије?“, јер свако дете има свој темпо учења и окружење у коме учи.
Грешка 4: Претерано ослањање на ТВ и медије
Родитељи понекад мисле да ако дете гледа цртаће на српском или слуша песме, оно ће аутоматски научити језик. Иако ТВ програми могу обогатити речник и дати изложеност новим изразима, пасиван приступ пуштања медија сам по себи не тера дете да говори. Истраживања показују да је жива интеракција, као што су разговор и читање приче, много ефикаснија од гледања телевизије или видео снимака. Док телевизија развија слушање, деца не морају да се труде да одговоре или стварно користе језик. Дакле, само гледање емисија на српском неће аутоматски активирати говор – биће потребно много више подстицаја. У Азбуци знамо да деца најбоље уче кроз игру и креативност. Покушајте да учење српског обогатите сликама, бојењем и игром речи – на пример, дете може да црта оно шта сте му прочитали или да прави породични стрип користећи научене речи. Када гледате цртани филм на српском, седните са дететом и постављајте му питања: „Шта се десило са главним јунаком? Како би ти решио овај проблем?“, чиме активно укључујете говор. Тако ће кроз игру ваш малишан учити језик. Учење кроз игру и заједничку активност много је јаче од пасивног слушања јер подстиче активну употребу језика.
Грешка 5: Покушај наставе без методологије
Као родитељ, ви најбоље познајете своје дете. Управо зато многи одлучују да му сами помогну да научи српски. И то је заиста за похвалу. Међутим, учење језика није само скуп речи које треба превести. То је сложен процес који захтева методичан приступ, прилагођен узрасту, интересовањима и когнитивном развоју детета. Без структуре и јасног плана, родитељи често убрзо осете умор, а деца губе мотивацију. Настава се сведе на „хајде да сада мало причамо на српском“, без јасног циља, праћења напретка и повратне информације. Истина је да већина родитеља није обучена да подучава језик – и то је сасвим у реду. Као што не очекујемо да сами учимо децу математику или музику на вишем нивоу, тако не морамо ни српски. Посебно када постоји подршка стручњака који су ту да тај процес учине занимљивим, ефикасним и ослобођеним стреса, и за родитеље и за дете. Уместо да све буде на вашим леђима, ослоните се на људе који се овим баве свакодневно и знају како да дете привуку, мотивишу и воде кроз процес учења корак по корак. У школи „Азбука“ комбинујемо савремену педагогију, игру и искуство рада са децом из дијаспоре, што даје видљиве резултате – брже, лакше и с мање отпора. Пустите нас да будемо тај стручни, стрпљиви и креативни партнер. А ви уживајте у чаролији када вам се дете по први пут обрати на српском. Можете да пробате без обавеза, довољно је да оставите имејл и послаћемо вам бесплатне материјале или закажите бесплатни пробни час. Српски за децу у иностранству није изазов који морате решавати сами – ми смо ту да помогнемо.
Знајте да нисте сами на овом путу. Сваки родитељ жели најбоље за своје дете, а уз мало стрпљења и правилан приступ, учење језика може бити забавно. Ви већ чините много – само наставите с љубављу и доследношћу. У Азбуци смо увек ту да вам помогнемо. Наша мисија је да српски буде шаренило радости, и лично се уверите у приступ који користимо. Такође, пријавите се путем мејла на нашем сајту и преузмите бесплатан радни материјал за вежбање – они ће бити сјајан додатак игри и читању код куће. Верујемо да ће заједно са нама ваша деца сигурно усвојити српски језик а и заволети га.