„Да ли је моје дете премало за ћирилицу?“,, А можда је сада прекасно да је научи?” „Да ли ће му бити тешко ако већ пише латиницом?“ „Може ли уопште дете научити ћирилицу ако живимо у иностранству?“ – ово су само нека од питања која родитељи постављају када размишљају да ли и како да се дете упозна са српским писмом. И потпуно их разумемо. Живот у дијаспори носи много изазова, а очување матерњег језика и писма делује као још један у низу задатака које није лако уклопити у ужурбану свакодневицу. Ипак, ми у Азбука школи верујемо да српски језик и ћирилица не треба да буду оптерећење нити луксуз – већ прилика да се дете повежe са својим коренима, кроз радост, игру и сигурну, подржавајућу атмосферу. Управо зато смо покренули бесплатан курс ћирилице за децу у дијаспори и за само 10 онлајн часова, направили смо мало чудо. У овом тексту ћете открити како је изгледао наш курс ћирилице – шта смо радили на часовима, како су деца реаговала и шта су о свему рекли њихови родитељи.
Како функционише курс?
Курс је осмишљен тако да деци омогући да, корак по корак, без страха и притиска, усвоје српску ћирилицу на начин који им прија и који желе да наставе. У курсу је потпуно прилагођена српска ћирилица за почетнике. Сваки час био је посвећен учењу два до три нова слова, али без сувог понављања и механичког писања. Уместо тога, кроз игру, песму, покрет, нове речи, али и забавне радне листове које су радили и самостално, деца су почела да читају и пишу ћирилицу као да је најприроднија ствар на свету. Најлепше од свега – све је било онлајн, доступно деци широм света. Било да живе у Канади, Немачкој, Аустралији или Швајцарској, сва деца су учествовала у заједничкој авантури учења, међусобно се подржавала и кроз дружење стекла самопоуздање у своје знање.
А резултати?
Феноменални. Након само десет сусрета, већина деце је могла да препознаје сва ћирилична слова, да напише своје име, као и да прочитају чак и сложеније речи. Као и да причају о ономе шта им се највише допада: ,,Мени је најлепше слово било слово Ж јер личи на паука!” – рекла је једна девојчица. ,,Сада се могу потписати на тесту два пута” – био је други коментар. У њиховом гласу је било толико поноса и радости и то је суштина нашег рада. Не само да су научили ћирилицу, већ су и заволели сам процес учења. Родитељи су такође били одушевљени. Један тата из Канаде нам је рекао да му је било дирљиво што је коначно могао да прочита причу са својим дететом на писму које је и сам учио у детињству. Једна мама из Швајцарске је искрено написала: ,, Ја сам била та која је одустајала, мислила сам да је тешко и да нећемо успети. Онда сам видела колико је Дамјан уживао у часовима. За 10 часова је научио више него што сам ја могла да му објасним за годину дана. Хвала вам на стрпљењу и љубави”. Коментари су стизали из целог света, пуни захвалности и емоција, и сви су говорили једно – може се, и вреди!
Али зашто је ћирилица уопште важна?
У времену када деца уче више језика, више писама и живе у мултикултуралним срединама, можда делује као сувишан труд. Али управо је ћирилица она нит која их веже са пореклом, са бајкама које су слушали од бабе, са писмима од рођака, са књигама које чекају на полици. Знамо да се ћирилица често доживљава као “тешка” јер тако смо је и ми учили, често без осмеха и игре. Али ми смо хтели да то променимо. Да покажемо да се и азбука може учити кроз радост, и да дете може да научи ћирилицу као нешто лепо и своје, а не као обавезу.
Како да и моје дете научи ћирилицу?
Уколико и ви желите да ваше дете направи прве кораке ка ћирилици или настави тамо где је стало припремили смо вам бесплатан радни лист за вежбу код куће. Можете га преузети одмах и почети већ данас. Такође, позивамо вас да се пријавите за бесплатан пробни час у Азбука школи и уверите се како изгледа наша настава у пракси пуна подршке, структуре и љубави према језику и како изгледа српски језик за децу онлајн у нашој школи. Ускоро најављујемо и нову радионицу за децу из дијаспоре – не пропустите да будете део ње! Не чекајте „идеално време“. Најбоље време да дете научи ћирилицу је сада.
Ћирилица није препрека – она је мост ка језику, идентитету и породици.